Kad su zaposleni u novom evropskom sedištu Blomberga 2017. došli na svoja radna mesta, nisu ih dočekale obične kancelarije. Arhitekte zgrade smeštene u sredini Londona tvrde da je to najodrživija poslovna zgrada na svetu. Pola miliona LED lampica štedi potrošnju električne energije za 40%, kišnica se skuplja s krova, a zgrada sama proizvodi energiju čime bi godišnju emisiju CO2 mogla smanjiti za 750 tona. Poslovna zgrada Blomberg tek je jedan od brojnih primera održive arhitekture koji su završeni posljednjih godina.
Evropsko sedište Blomberga je održivi neboder koji sadrži i zelenilo te je deo globalnog trenda izgradnje koja pokušava smanjiti uticaj na okolinu. Kako potreba da brzo odgovorimo na klimatske promene postaje sve jasnija, sve više kompanija okreće se strategijama za održivost. Šta to tačno znači za građevinsku industriju?
DEFINICIJA ODRŽIVE ARHITEKTURE
Održiva arhitektura podrazumeva pristup dizajnu koji nastoji minimizovati ili potpuno eliminisati negativan efekat izgradnje ili životnog ciklusa građevine na okolinu. Uključuje brojne međusobno zavisne koncepte, među njima i energetsku efikasnost, korišćenje materijala koji nisu štetni za okolinu, dizajniranje u skladu s prirodom, a potiče i održive životne stilove krajnjih korisnika.
Održive i energetski efikasne građevine nisu ništa novo. Kroz veći dio ljudske istorije, građevine u kojima smo živeli bile su sasvim održive, izgrađene samo od lokalno dostupnih materijala. Ali s naglim rastom svetske populacije i potražnje za ugodnijim stanovanjem u 20. veku, usvojili smo i građevinske prakse koje imaju negativan efekat na okolinu. Zadnjih godina ipak vidimo da sve više arhitektonskih kompanija integriše održivost u svoj dizajn.
Iako je održiva arhitektura svakako pozitivna promena, nije imuna na ozbiljne optužbe o „greenwashingu“ (zloupotreba zelenog imidža radi manipulacije). Bilo je slučajeva u kojima su arhitekte maštovito prenapuhavale ekološki karakter svojih građevina. Uvek trebamo biti spremni ispitati sve izjave o ekološkim prednostima, a arhitekte i investitori moraju biti u stanju potkepiti svoje izjave dokazima.
ZAŠTO NAM TREBA ODRŽIVA ARHITEKTURA?
Građevinska industrija danas neupitno utiče na prirodnu okolinu. Naučna istraživanja pokazala su sledeće:
- gotovo pola od ukupne emisije CO2 u Evropskoj uniji otpada na zgrade
- gotovo polovina otpada na svetskim odlagalištima dolazi iz građevinskog sektora
- građevinska industrija generiše četvrtinu od ukupnog nivoa zagađenja vazduha i 40% zagađenja pitke vode
- globalna građevinska industrija troši 40% svetske zalihe energije
Iz svega ovog jasno je da su strategije za održivu arhitekturu nužne želimo li se pozabaviti ovim problemima. Ali potrebno je mnogo više od sprovođenja studija o uticaju na okolinu. Umesto njih cela građevinska industrija moraće usvojiti potpuno nov način razmišljanja. Ukratko, svaka karika u građevinskom lancu, od arhitekti do izvođača, moraće naći brojne nove načine da smanji količine otpada i poboljša energetsku efikasnost.
STRATEGIJE ZA ODRŽIVOST
Kako arhitekte, inženjeri i dizajneri postaju sve svesniji efekta izgradnje i građevina na okolinu, razvija se i niz nacionalnih i međunarodnih standarda koji potiču održivi dizajn. U Velikoj Britaniji u najširoj je upotrebi metoda BREEAM (Building Research Establishment Environmental Assessment Method), nezavisnog tela koje dodeljuje građevinama tzv. eko razred.
Pa ipak, nemoguće je iste principe primeniti na svim građevinama – različitim okolnostima odgovaraju različite strategije. Ovo su neke od najčešćih tehnika i strategija za održivu arhitekturu:
-
Energetski efikasne građevine
Radi se o projektovanju zgrada koje koriste što manje energije. Mnogo novih zgrada već jest energetski vrlo efikasno i poseduje prednosti kao što su trostruka stakla na prozorima, senila ili obloge koji osiguravaju senku i prirodno hlađenje (čime smanjuju potrebu za sistemima za klimatizaciju), napredni izolacioni materijali i slično.
-
Proizvodnja energije
Električna i toplotna energija jeftinije su i nanose manje štete okolini što se nalaze bliže mestu potrošnje proizvoda. Održive građevine sve se više okreću korištenju energije iz solarnih ploča na krovovima, lokalnih vetrenjača, toplinskih pumpi za geotermalnu energiju i raznih drugih izvora.
-
Obnovljivi i održivi materijali
Održiva arhitektura naglašava upotrebu obnovljivih izvora građevinskih materijala. Oni uključuju drvo iz održivih izvora, alternative cementu koje imaju manju emisiju ugljen dioksida, reciklirane građevinske materijale ili ciljano korišćenje materijala koji se mogu ponovno upotrebiti nakon što su stručno uklonjeni iz srušenih građevina.
-
Bolje upravljanje otpadom
Građevine koje svojim dizajnom potiču korisnike da smanje stvaranje otpada još jedan su od načina kako primeniti principe održivosti. To može značiti upotrebu anaerobnih kompostišta i vakumskih zahodskih šolja (kao što su u avionima) koje smanjuju potrošnju vode. Uz to, još jedan primer efikasne konverzije otpada jeste i prikupljanje tzv. „sive vode“ – na primer, otpadne vode iz kuhinjskih sudopera za zaljevanje gredica povrća.
-
Poticanje ekoloških životnih stilova
Održivi dizajn takođe će poticati stanare i korisnike da smanje lično emitovanje ugljen dioksida. Investitor može odlučiti da ne osigura parkirna mesta, ponudi dovoljno ostava za bicikle ili s lokalnim vlastima raditi na boljoj povezanosti sredstvima javnog prevoza.
-
Korištenje energetski efikasnih tehnologija
Održiva arhitektura naglašava korišćenje tehnologija koje smanjuju stvaranje otpada i upotrebu energije kroz celi životni ciklus zgrade. To može značiti korištenje BIM softvera (informaciono modelovanje zgrada) radi podizanja efikasnosti, alata za inspekciju nekretnina koji mogu pomoći u utvrđivanju i ispravljanju problema bez nepotrebne vožnje i putovanja do građevine ili oduku da se koriste LED sijalice koje troše mnogo manje energije nego tradicionalne sijalice.
-
Izgradnja u skladu s prirodom
Održivo planirana i konstruirana građevina takođe skladno nadopunjava i podržava okolne ekosisteme, umesto da im šteti. To može značiti da će imati „žive zidove“ ili krovne bašte sa cvećem za pčele i ostale oprašivače. Takođe može imati i bio odvode oko zgrade ili druge vrste kanala koji će odvoditi oborinske vode u predviđene spremnike umjesto u odvode.
INOVATIVNI PRIMER ODRŽIVE ARHITEKTURE IZ AUSTRIJSKog glavnog grada
Mnogo je slavnih primera održive arhitekture u svetu, ali jedan od novijih je HoHo Wien, najviši drveni neboder na svetu, sagrađen u Beču. Smeštena u austrijskom glavnom gradu, ova 84 metra visoka zgrada sadrži hotel, stambene i poslovne prostore. Iako izvana možda izgleda kao bilo koja druga zgrada, sagrađena je uglavnom od obnovljivog drva jele.
Osim što koristi zaista obnovljiv građevinski materijal, sama građevina takođe doprinosi očuvanju prirode. Austrijske šume godišnje proizvode oko 30 miliona kubika drva, od čega se 26 miliona seče. To znači da se svake godine šumskom fondu dodaje 4 miliona kubika drva, koje pomaže u izdvajanju i spremanju ugljen dioksida. To znači da izgradnja zgrada kao što je HoHo u Beču zapravo može pomoći u borbi protiv klimatskih promena.
Investitori su takođe želeli da zgrada koristi najnovije tehnologije za poboljšanu efikasnost. Na primer, glavni izvođač radova koristio je PlanRadar za komunikaciju s radnicima o greškama. Tako je tim mogao brzo i bez mnogo putnih troškova uklanjati probleme a izbegnuto je i nepotrebno dodatno naručivanje materijala, čime se smanjila i količina otpada na gradilištu.
NOVI, ZELENI PRISTUP ARHITEKTURI I izGRADNJI
Sve veći broj strategija za održivu arhitekturu svakako ukazuje na razvoj u pozitivnom smeru i ponudiće inspiraciju za budućnost u kojoj će građevina raditi s prirodom, a ne protiv nje. Iako ima još mnogo posla dok održiva arhitektura ne postane norma, već sada dostupna su nam znanja i alati kojih pre nije bilo. Zbog toga arhitekte sa sve više samopouzdanja mogu razvijati projekte kojima je održivost u srži.
O PLANRADAR-U
PlanRadar je kompanija osnovana 2013. koja pruža inovativna mobilna softverska rešenja za građevinsku i industriju nekretnina. Naša aplikacija je dostupna na svim iOS, Android i Vindous uređajima, a pomogla je već više od 7000 klijenata u 44 zemlje da digitalizuju svoje poslovanje.
PROČITAJTE: Recenzija softvera za građevinu PlanRadar
