Nove građevinske tehnologije u 2023. godini

Više od dvanaest vrsta visokotehnoloških rešenja već je veoma traženo u građevinskoj industriji. Naš pregled pokriva najnaprednije i najkorisnije IT-tehnologije i inovativne materijale u građevinarstvu, koji se svake godine sve više integrišu u građevinsku sferu, ostvarujući najsmelije ideje budućnosti.

Sadržaj

1. Informaciona tehnologija u građevinarstvu: Implikacije za industriju

• Karakteristike industrije
• Glavne prednosti tehnologija

2. Popularne savremene građevinske tehnologije

1. BIM
2. Klaud usluge i mobilne tehnologije
3. Veštačka inteligencija
4. Internet Stvari
5. Virtuelna i proširena stvarnost
6. Robotizacija i egzoskeleti
7. 3D štampa
8. Veliki podatci
9. Digitalni blizanci
10. Blockchain tehnologija

3. Novi građevinski materijali i tehnologije u savremenoj gradnji

• Drvo
• Beton
• Cigla

4. Rezime

Informaciona tehnologija u građevinarstvu: Implikacije za industriju

Karakteristike industrije

Građevinsku industriju često kritikuju zbog prekomerne konzervativnosti, standardizacije i birokratskog protoka dokumenata. Međutim, nije lako primeniti najnovije tehnologije u građevinarstvu. To je zato što mora da se ispuni mnogo zahteva: usklađenost sa sigurnosnim propisima, jednostavnost upotrebe i ekonomičnost u pogledu troškova pokretanja i njegove sposobnosti da u budućnosti smanji operativne troškove. Bilo koja tehnologija zahteva pravilan, pažljiv dizajn i primenu od strane projektnog tima, stalnu kontrolu kvaliteta, kao i obuku osoblja.

Glavne prednosti tehnologija

Rast gradova i njihovog stanovništva, kao i novi oblici komunikacije u eri velikih podataka, rast ekonomija i blagostanja ljudi konačno su pokrenuli građevinsku industriju da aktivno integriše inovacije i tehnološka rešenja. Kao rezultat, primećujemo porast novih tehnologija u građevinarstvu koje se aktivno promovišu i koriste na lokacijama.

Danas brzina tehnološkog razvoja dovodi do velike digitalizacije građevinske industrije. Primena IT tehnologija već je područje konkurencije za programere i izvođače radova. Inovacije u građevinarstvu pojednostavljuju proces izgradnje i povećavaju profit, a to su faktori koji pomažu u pobedi na tenderima za projekte.

Inovacije donose ekonomske koristi i povećavaju konkurentnost određene građevinske kompanije, a na kraju im pomažu da maksimalno efikasno primene zahteve kupaca.

U ovom članku ćemo ispitati deset najboljih novih građevinskih tehnologija i inovacija u građevinskim materijalima.

Popularne savremene građevinske tehnologije

#1: BIM

BIM (building information modeling) je goruća tema modernog dizajna i tehnologije građenja već nekoliko godina. To podrazumeva ne samo virtuelno modeliranje zgrade, već i sveobuhvatni digitalni prikaz fizičkih i funkcionalnih karakteristika objekta.

BIM uzima u obzir ne samo fazu izgradnje, već i svu opremu ili druge elemente koji su važni za upravljanje i rad zgrade. To takođe uključuje mogućnost popravke ili rušenja. BIM, koji se koristi u punom potencijalu, u složenim detaljima pokriva čitav životni ciklus objekta.

Sve komponente i nijanse u dizajnu koje su relevantne za objekat uzimaju se u obzir i razmatraju u jednom formatu. Ako se bilo koji element ili dodatak ukloni ili zameni, sa ovom ispravkom se preračunava čitav model.

Zahvaljujući BIM-u, virtuelni model objekta omogućava stručnjacima da:

• vide sve probleme, nedoslednosti i sukobe;
• testiraju uočene koristi od objekta;
• izvrše prilagođavanje dizajna;
• izračunaju procenu;
• kontrolišu radni proces;
• predvide rizike buduće gradnje;
• izračunaju resurse;
• imaju mogućnost da svi učesnici u projektu rade po istom modelu.

BIM tehnologija smanjuje:

• materijalne troškove;
• greške u projektima;
• propuštene rokove.

Imajući kompletan arsenal digitalnih podataka o objektu, radovi na građevinarstvu i upravljanju objektima mogu se odvijati uz pomoć mobilnog uređaja. Kao rezultat, na primer, u svim fazama može se vršiti odgovarajuća kontrola kvaliteta, upotrebljavajuči Planradarjevu paletu finkcija. Ovakva vrsta rešenja u velikoj meri pojednostavljuje upravljanje i kontrolu građevinskih procesa i optimizuje rezultat.

U SAD-u oko 72% građevinskih firmi koristi BIM za uštedu novca na projektima. U Velikoj Britaniji, od 2016. godine, svi građevinski projekti koje finansira država moraju da koriste BIM nivo 2, što pomaže u shvatanju. Na primer, u Rusiji samo 5-7% kompanija koristi BIM (uglavnom u mega gradovima i velikim kompanijama), a druge nove tehnologije u građevinarstvu su još ređe u zemlji.

U Francuskoj je od 2017. godine nacionalna vlada uključila BIM u stambeni sektor za pola miliona domova. U Španiji je BIM obavezan u infrastrukturnim projektima od 2019. godine.

Nemačka je primenila upotrebu BIM-a u svim infrastrukturnim projektima od 2020. Zemlje Beneluksa takođe imaju visoke stope upotrebe ove tehnologije.

#2: Klaud usluge i mobilne tehnologije

Najefikasnija upotreba BIM modela zahteva klaud usluge za razmenu podataka i pristup informacijama u realnom vremenu. Klaud može sadržati širok spektar segmentiranih informacija i alata, od alata za arhitekte do sistema za upravljanje projektima, koji su svakom mobilnom uređaju u bilo kom trenutku dostupni. Ovo omogućava visok nivo saradnje.

Klaud usluge pružaju:

• veliku mobilnost – sve informacije su dostupne sa bilo kog uređaja koji ima internet vezu;
• količina podataka uskladištenih u klaudu nije ograničena, kao ni računarska snaga servera na kojima se podaci čuvaju;
• skaliranje u skladu sa potrebama građevinskog projekta – fleksibilno prilagođeno potrebama, bez nepotrebnih troškova;
• pristupačne usluge – izgradnja sopstvene IT infrastrukture je mnogo skuplja od korišćenja dobavljača usluga u klaudu;
• trenutni pristup čitavog tima informacijama svih učesnika u projektu;
• pojednostavljenje komunikacije i saradnje u realnom vremenu;
• mogućnost upravljanja više gradilišta bez gubitka kontrole kvaliteta – klaud pomaže u sinhronizaciji;
• mogućnost smanjenja troškova velikih kancelarija – hosting na nezavisnim serverima, bez potrebe za održavanjem sopstvenog;
• maksimalna zaštita podataka zahvaljujući sigurnim serverima.

#3: Veštačka inteligencija

Link izvora slike: https://www.constructionexec.com/article/five-construction-machinery-innovations-that-impact-roi

Veštačka inteligencija (AI) je vrsta tehnologije koja oponaša ljudske kognitivne funkcije: rešavanje zadataka i problema, prepoznavanje slika, predmeta i učenje kroz zadatke koji se ponavljaju.

Postoji posebno polje AI – mašinsko učenje, koje se zasniva na prikupljanju i analizi statističkih podataka. Koristeći ove podatke za obuku veštačke inteligencije, može naučiti da donosi zaključke i označava anomalije. Nove građevinske tehnologije ne mogu bez mašinskog učenja i AI. U stvari, to je nevidljivi asistent koji analizira terabajte podataka pronalazeći probleme. To može biti rutinsko filtriranje nepotrebnih informacija ili obrnuto, traženje određenih podataka. Programi koji koriste AI mehanizam koriste se za:

1. Prediktivnu analitiku

• predviđanje bezbednosne pretnje na osnovu prošlih podataka;
• prepoznavanje važnih događaja i trendova na gradilištu;
• nadgledanje broja ljudi na licu mesta i faktora kao što je usklađenost sa PPE.

2. Planiranje i dizajn projekata

• tačno modeliranje i predviđanje troškova i rokova;
• prikupljeni i modelirani podaci će pomoći da se izbegne prekoračenje budžeta;
• praćenje i ublažavanje rizika, postavljanje prioriteta.

3. Robotske mehanizme, automatizaciju procesa

• izvođenje rutinskih, jednostavnih, ali dugotrajnih operacija na gradilištu, zamenjujući ljudski rad;
• optimizacija rada tamo gde je potrebna visoka produktivnost.

#4: Internet Stvari

Ova tehnologija je usko povezana sa sistemima u klaudu i AI, jer IoT (Internet of Things) nije vrlo efikasan bez analitike i algoritma za prikupljanje podataka. U građevinarstvu, IoT može da pomogne u rešavanju brojnih problema.

Zahvaljujući raznim senzorima na gradilištu, upravljanje projektima postaje efikasnije, a proces izgradnje postaje sigurniji i optimizovaniji.

Stručnjaci predviđaju da će to do 2024. godine tržišni udeo IoT-a u građevinarstvu dostići 16,8 milijardi dolara. Prednosti ove tehnologije uključuju:

• Povećanu produktivnost

Kompanije često izvode nekoliko projekata na različitim lokacijama i važno je pratiti sav napredak odjednom kako bi se osiguralo da različiti timovi poštuju svoje rokove. Senzori prikupljaju podatke na gradilištu, zatim se obrađuju softverom i daju menadžeru projekta potpunu sliku radne situacije. Ova tehnologija pomaže u kontroli velikih projekata, smanjujući vreme i troškove nadgledanja zadataka.

• Sigurnost / Bezbednost

Povrede i smrtni slučajevi na modernim gradilištima i dalje su problem. IoT može znatno da smanji rizike i spreči povrede.

Senzori na odeći građevinskih radnika, senzori na gradilištu i senzori pričvršćeni za građevinski materijal prate kretanje ljudi u oblastima, opasne materije u vazduhu, kršenja skladišta, vanredne uslove i još mnogo toga. Senzori na građevinskom materijalu ili u njihovim skladištima takođe mogu sprečiti krađu.

• Upravljanje resursima

IoT takođe optimizuje troškove održavanja objekata i snabdevanja resursima. Pametni senzori pomažu u praćenju potrošnje električne energije, vode ili goriva i optimizuju ovu stavku troškova. Podaci se prikupljaju automatski i daje se nepristrasan sažetak, često na korisničkoj kontrolnoj tabli. Ove informacije jasno pokazuju kada je potrebno preventivno održavanje, zamena ili popravke.

Skorašnje istraživanje McKinsey Global Intituta koja procenjuje uticaj Interneta stvari na građevinsku i rudarsku industriju otkrila je da vlasnici preduzeća mogu da uštede više od 160 milijardi dolara primenom IoT-a. Potencijal Interneta stvari će se otključati u građevinarstvu tek u narednim godinama kako globalna digitalizacija građevinske industrije napreduje.

#5: Virtuelna i proširena stvarnost

Link izvora slike: https://www.khl.com/international-construction/virtual-and-augmented-reality-the-realities-of-modern-construction/142216.article

Među novim tehnologijama u arhitekturi i građevinarstvu, virtuelna stvarnost (VR) je posebno zanosna. Stvara „stvarni“ svet u digitalnom okruženju, koristeći fotografije, prikaze i video od 360°. Tehnologija ima kapacitet da obezbedi navigaciju u realnom digitalnom okruženju, što omogućava interakciju sa objektima u realnom vremenu. Proširena stvarnost uključuje odvojene digitalne elemente koji se preklapaju sa stvarnim okruženjem i koji dovršavaju konačni zamišljeni model.

VR dodaje integritet virtuelnom objektu, pomažući da digitalne informacije „ožive“ putem slušalica. To je posebno iskustvo prvog lica koje omogućava profesionalnija rešenja i stručno prosuđivanje, kao da su stručnjaci stajali na licu mesta ili u gotovom projektu.

Ova tehnologija:

• pomaže u testiranju održivih novih dizajna;
• čini praćenje napretka u izgradnji efikasnijim;
• pomaže u identifikovanju problema u ranim fazama izgradnje;
• koristi se kao praktično sredstvo na terenu za istraživanje složenih struktura;
• pomaže u plasiranju novih građevinskih projekata i predstavljanju ideja investitorima.

#6: Robotizacija i egzoskeleti

Uprkos mnogim prednostima zamene ljudskog rada u industriji kao što je građevinarstvo, ručni rad i dalje preovlađuje i često je jedina opcija za produktivnost. Gradilišta su mesta sa brzim tempom u kojima robotima bez fantastične AI nema mesta. Kako rade prema datom algoritmu, previše su kruti i ne mogu brzo da reaguju na promene.

Međutim, građevinarstvo postepeno usvaja pametna rešenja, posebno upotrebu dronova. Ova tehnologija ima mnogo više nekretnina i komercijalnih aplikacija nego samo snimanje objekata iz vazduha.

Dronovi su korisni za:

• bezbednosnu kontrolu: nadgledanje lokacija kamerama i identifikovanje opasnih područja. Ovo uklanja potrebu za ličnim pregledom gradilišta, ali menadžeri mogu odmah poslati ljude da reše sve probleme;
• dronovi mogu da isporuče građevinski materijal na lokaciju, smanjujući broj vozila;
• dronovi se mogu koristiti za rušenje građevinskih elemenata na kraju projekta. Iako je sporije, sigurno je jeftinije i sigurnije rešenje;

Robotski egzoskeleti takođe mogu ubrzati rad i produktivnost na gradilištu. Osoba u takvom „odelu“ može da podigne veću težinu, čineći mnoge zadatke efikasnijim. U automobilskoj industriji, egzoskeleti se takođe koriste za smanjenje povreda radnika i smanjenje grešaka zbog umora, stoga je moguće da bi i građevinska industrija mogla imati koristi od ove vrste tehnologije.

#7: 3D štampa

Link izvora slike https://do.nn.ru/advert/categories/building_construction/equipment/building/?id=1895881601

Ovu tehnologiju građevinska industrija koristi već duže vreme, ali se tek poslednjih godina proširila primena.

Tržišna vrednost betonske 3D štampe u građevinskoj industriji će porasti na 58 miliona dolara do 2024. godine.

Ovaj rast je podstaknut povećanom potražnjom za 3D štampanjem u građevinarstvu. Potražnja raste zbog povećane produktivnosti koju tehnologija nudi i lakoće štampanja struktura različite složenosti.

Štampanje direktno na licu mesta ili otpremanje gotovih građevinskih blokova (zidovi, ploče) ili drugih komponenata na gradilište smanjuje ne samo troškove proizvodnje, već i troškove logistike i osoblja.

Zahvaljujući tehnologiji ekstruzije u 3D štampi moguće je stvoriti elemente od rastućeg spektra materijala – betona, geopolimera, cementa, gipsa i gline.

Prednosti 3D štampe:

• brzina;
• tačnost (minimalne greške);
• raznolikost u dizajnu;
• visoki performansi;
• ušteda dodatnih troškova prevoza i osoblja;
• ekološka prihvatljivost.

Budućnost je svetla za betonsku 3D štampu. Već postoje održiva i skalabilna rešenja za betonsku 3D štampu različitih predmeta (BAM, centar za 3D štampu betonskih konstruktivnih elemenata u Holandiji).

U Rusiji je kompanija Apis Cor, sa sedištem u Irkutsku, 2017. godine razvila poseban 3D štampač. Koristeći ovaj štampač, kompanija je stvorila celu kuću. Prednost ruskog 3D štampača je mogućnost da štampa kuću polarno, bez šina kao drugi 3D štampači, nisu joj potrebne ravne površine za precizan rad. Pored toga, sam priprema proporcije smeše materijala.

#8: Veliki podatci

Link izvora slike:https://www.wirtgen-group.com/de-de/news-und-media/wirtgen-group/big-data/ 

Uz ostale napredne tehnologije, veliki podaci mogu biti važan deo optimizacije građevinskih procesa. Ogromni nizovi podataka i rasutih informacija mogu se strukturirati i analizirati, otkrivajući obrasce i činjenice koji mogu poslužiti u brojnim zadacima koji će smanjiti troškove, predvideti rizike i predvideti efikasnost određenih projekata.

Sredstva za velike podatke nisu ograničena na podatke i informacije koje prikupljaju pojedinci, ali mogu uključivati informacije preuzete iz različitih senzora, sistema i programa koji su deo IoT (Internet of Things). Zajedno sa veštačkom inteligencijom (AI) i mašinskim učenjem, ovi podaci mogu postati ozbiljan alat za upravljanje konstrukcijom.

Korišćenjem velikih podataka moguće je identifikovati vremenske ili druge uslove na predloženom gradilištu, koristeći ih za izračunavanje najboljeg vremena za početak gradnje i predviđanje nesmetanog rada projekta.Takođe možete predvideti kakav će biti budući projekat na osnovu analize podataka iz prethodnih projekata.

Analiza skupa podataka otkriva važne prediktivne zaključke o izvodljivosti određenih zadataka i može pomoći menadžerima projekata da smanje troškove optimizacijom ili zamenom početnog plana izgradnje.

#9: Digitalni blizanci

Link izvora sa slike: https://www.cadmatic.com/ru/resources/blog/digital-model,-digital-shadow,-or-digital-twin-%E2%80%93-what-is-at-the-core-of-data-driven-shipbuilding/

Digitalni blizanci su tačne virtuelne kopije fizičkih objekata – pojedinačnih zgrada ili čitavih gradova. Ova tehnologija stoji rame uz rame sa BIM-om, u svakom slučaju ima iste elemente.

Međutim, glavna razlika između BIM-a i digitalnih blizanaca je u tome što digitalni blizanac simulira interakciju osobe sa okolinom, ažurirajući se tokom vremena kako bi ostao tačan i zadržao informacije u realnom vremenu. Virtualni blizanac fizičkog objekta daje informacije o trenutnom stanju zgrade, njenom sadržaju i infrastrukturi i kako to utiče na korisnike.

Rezultirajući kompjuterski model integriše informacije u prostor koji je svima dostupan. Dok je BIM model generalno statičan, dinamični digitalni blizanac se menja tokom vremena. Blizanci pružaju priliku testiranja različitih scenarija i pretnji – uticaj prirodnih katastrofa, različite hitne slučajeve – požar ili bilo kakav kolaps – koristeći simulaciju.

Na osnovu BIM modela, digitalni blizanac može da “doživi” tu informaciju integrišući različite blokove informacija. Prediktivna funkcija digitalnog blizanca je jedna od njegovih najznačajnijih odlika. Mogući problemi ili, naprotiv, precizno razumevanje toga da li će objekat moći da izdrži predviđene terete, dopušta graditeljima da izbegnu preteranu potrošnju i da optimiziraju procese i naprave izmene u ranim fazama. To takođe mogućuje efikasno upravljanje objektom tokom čitavog životnog veka strukture.

#10: Blockchain tehnologija

Link izvora sa slike: https://iqdecision.com/blokchejn-i-smart-kontrakty-mogut-stat-resheniem-nerazreshimoj-do-jetogo-problemy-v-stroitelstve/

U izgradnji, blockchain se može primeniti u obliku pametnih ugovora, delujući kao „administrator“ za sve ugovorne strane: digitalni protokol pametnog ugovora je raspoređen na blockchain mreži. Korisno je za odgovornost, evidentiranje tačno kada se dogodio događaj i njegovo korišćenje kao okidač za sledeći događaj u lancu, bilo da je to uplata podizvođaču ili pokretanje sledećeg skupa zadataka.

Blockchain tehnologija se prvobitno koristila za transakcije kripto valuta, ali njena garancija sigurnosti i transparentnosti takođe može efikasno služiti višedelnom procesu kao što je izgradnja. Korisna je jer ne uključuje posrednike poput standardnih baza podataka: informacije se razmenjuju između krajnjih korisnika (vršnjački sistemi su sami kao serveri i povezani putem Interneta) – bez centralnog računara.

Blockchain su digitalne informacije pohranjene u javnoj transakcionoj bazi podataka (blok) kojom upravljaju računarski peer-to-peer sistemi ili ih verifikuje mreža računara (lančani lanac).

Svaki uređaj u lancu sadrži različite vrste informacija, kao što su dokaz o finansijskoj transakciji banke, ugovor, vlasnički list ili potvrda identiteta. Sigurnost blockchain podataka kontroliše svaki učesnik u lancu, od kojih je svaki odgovoran za zaštitu svog dela informacija digitalnim potpisom. Ovo osigurava brzu i sigurnu razmenu informacija, zaobilazeći učešće trećeg lica, na primer banke.

Decentralizacija operacija, gde su odgovornost i garancija dodeljene akcionarima u lancu, glavna je prednost blockchain–a. Menadžer lokacije ili menadžer projekta ne mora biti prisutan za svaki događaj, bezbednost sistema znači da se sledeći korak pokreće automatski, sa kompletnom dokumentacijom.

Pametni ugovor je vrsta digitalnog protokola postavljenog na blockchain mreži kako bi se ispunili ugovorni uslovi. Čak i na malim projektima, nekoliko kompanija, kooperanata i dobavljača je uključeno u proces izgradnje.

Svi podaci o projektu se čuvaju na jednom centralizovanom mestu i koriste se za nadgledanje i upravljanje gradilištem, ali uz pomoć blockchain tehnologije podaci o projektima mogu se efikasnije pratiti i obrađivati u realnom vremenu. Blockchain tehnologija se takođe može koristiti za automatizaciju više elemenata procesa upravljanja projektima, uključujući osiguranje kvaliteta. Ovo bi ublažilo pritisak na rukovodioce projekata i lokacija da budu svuda odjednom..

Blockchain tehnologija pruža transparentnost tokom procesa gradnje, informacije vidljive svim akcionarima i pojednostavljivanje procesa rada projekta. Štaviše, olakšava saradnju i pravovremeno donošenje odluka, minimizirajući rizik i izbegavajući sporove stvaranjem pouzdane revizorske staze.

Blokchain platforma će pojednostaviti procese kao što su:

• plaćanje;
• upravljanje zadacima i zadaci;
• završetak transakcija;
• inspekcija zgrada / objekata;
• transparentnost i sigurnost procesa;
• rešavanje rasprava.

Blockchain generalno smanjuje fragmentaciju procesa, pomaže menadžerima da prate svaku fazu projekta i dodeljuju resurse na bolji način.

Novi građevinski materijali i tehnologije u savremenoj gradnji

Zgrade se dovršavaju brže nego ikad kao rezultat kombinovanja napredne tehnologije sa najnovijim materijalima. Tržište odavno zna za inovacije u građevinarstvu, poput 3D štampanih ploča, trajnih oplata za postavljanje betona, pokretnih modularnih tehnika i konstrukcija okvira – ove tehnologije se već prilično koriste u modernom građevinarstvu. Ali u poslednjoj deceniji više kompanija koristi nove tehnologije za uštedu energije u građevinarstvu.

Već su u upotrebi visokotehnološki materijali sposobni da čuvaju toplotu i imaju samoobnavljajuće karakteristike, ali da li ste znali da postoje posebni materijali koji čine zgrade sposobne za filtriranje smoga iz urbanog vazduha? Savremeni građevinski materijali nude neverovatne alternative tradicionalnim metodama i postoji ogroman broj novo-osnovanih firma koje proizvode napredne građevinske materijale koji rešavaju različite građevinske probleme.

U sledećem delu pronaći ćete informacije o najperspektivnijim i najpopularnijim građevinskim materijalima budućnosti, od kojih se većina već koristi.

#1: Drvo

Drvo je jedan od ekološki najprihvatljivijih materijala koji zahvaljujući tehnologiji sada ima dodatne karakteristike u pogledu čvrstoće i izdržljivosti, a da pritom ne gubi svoj eko–standard.

U građevinarstvu je široko priznata skandinavska metoda drvenog okvira za stvaranje kuća pomoću drveta. Možda ste čuli za sličnu rusku tehnologiju koja omogućava stvaranje drvenih kupolastih kuća bez upotrebe eksera. Opterećenje konstrukcije drže zglobovi sa posebnom bravom. Sastavljanje kupole pomoću ove tehnologije je slično izgradnji sa Lego-om.

Link izvora sa slike: https://market.sakh.com/2123860.html?info

Austrijski sistem Naturi takođe koristi drvo. U ovoj metodi drvene grede se slažu vertikalno. Ovo rešava problem skupljanja, toplotne izolacije i pouzdanosti konstrukcije.

Link izvora sa slike: http://tiny-house.me/yekologichnye-kroshechnye-doma-freedom-ot-kompa/

Uzimajući za osnovu ideju o kompozitnoj gredi kompanije Naturi, ruska kompanija TWIN BEAM predložila je svoje rešenje – višeslojnu gredu koja koristi opseg debljine zida, dobru zvučnu i toplotnu izolaciju i bez ikakvog skupljanja. Drveni šuplji blokovi takođe su alternativa za rešavanje problema održavanja zgrade izolovanom i ekološkom.

U savremenoj gradnji koristi se i CLT tehnologija, zasnovana na unakrsnom lepljenju višesmernih slojeva drvenih ploča pod pritiskom. Ovo je nova tehnologija koja omogućava visokogradnju pomoću drveta. Na primer, u Londonu postoji devetospratna zgrada, visoka 30 metara, koja je izgrađena pomoću petoslojnih drvenih ploča. Ova tehnologija dokazuje da drvo nije samo za tradicionalne zgrade ili pojedinačne domove, već se može koristiti i za urbani razvoj velikih razmera.

#2: Beton

Ogroman broj savremenih tehnika primenjuje se na betonu, koji je tradicionalno suprotan ekološkom materijalu.

Kanadska kompanija CarbonCure Technologies je smislila kako da koristi štetne emisije CO2 iz velikih fabrika u proizvodnji betonskih blokova, vezujući ugljen-dioksid u procesu. Beton proizveden na ovaj način postaje ekološki prihvatljiviji: upijanje ugljen-dioksida idealan je zahtev za eko-materijal.

Samoizlečivi beton

Link izvora sa slike: https://www.proektant.ru/articles/stroitelstvo/283779.html

Sam beton je krhki materijal. Ali postoji niz načina koji se razvijaju, a koji će beton učiniti otpornijim. Jedna metoda uključuje dodavanje bakterija, druga natrijum silikata, a treća metoda uključuje dodavanje gljivica. Rezultat su zgrade koje su bolje zaštićene od habanja, bilo od godina korišćenja ili od prirodnih katastrofa.

Savitljivi beton

Još jedan oblik betona koji menja igru razvili su naučnici sa Univerziteta Swinburne. Njihova tehnologija stvara savitljivi beton i zasniva se na dodavanju letećeg pepela, uobičajenog industrijskog otpadnog proizvoda. Zahvaljujući ovoj inovaciji u sastavu betona, novi materijal ima neverovatnu čvrstoću i do 400 puta je fleksibilniji od normalnog betona. Proizvodnja ove vrste betona koristi 36% manje energije i emituje do 76% manje ugljen-dioksida, što ga čini ekološkim izborom.

#3: Cigla

Jedno od najpoznatijih savremenih dostignuća u vezi sa ovim drevnim građevinskim materijalom je 3D štampana Cool Brick, materijal koji ima svoj sistem hlađenja. Zbog poroznosti cigle, vazduh struji kroz pore. One su zasićene vlagom koja isparava i hladi zgradu. Cigle je lako napuniti vodom – samo prelijte vodom zid ili sačekajte kišu. Ovi materijali su energetski efikasni u vrućim zemljama, smanjujući potrebu za energetski intenzivnim HVAC sistemima.

Link izvora sa slike: https://www.forumhouse.ru/journal/articles/5983-goroda-budushego-napechatayut-na-3d-printere

Nedavno su hemičari sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu razvili ciglu koja može biti izvor svetlosti. PEDOT pametne cigle presvučene polimerom mogu same biti izvor napajanja i mogu se koristiti za nužno osvetljenje.

Rezime

Jasno je da će se velika digitalizacija i primena BIM tehnologija u građevinskoj industriji nastaviti. Konkurentna građevinska industrija zahteva od izvođača da vreme izgradnje i ekonomičnost postanu prioritet.

Međutim, gradnja postaje pametna ne samo pomoću računarskog dizajna, već i nizom promena u načinu na koji gradimo, koristeći robote, 3D štampu, senzore, pametne materijale i tehnologije.

Konačno, nove tehnologije će definitivno uticati na profit građevinskog posla. Optimizacijom svih faza projekta, od inženjerskih istraživanja do rada, kompanije će pronaći nova područja koja će postati isplativa i povećati efikasnost.

O PlanRadaru

PlanRadar, kompanija osnovana 2013. godine, nudi inovativna mobilna softverska rešenja za građevinarstvo i industriju nekretnina. Naša aplikacija je dostupna na svim iOS, Android i Windows uređajima, i već je pomogla hiljadama kupaca širom sveta da digitalizuju svoje poslovanje. PlanRadar obrađuje više od 25.000 projekata svake nedelje.

• Građevina
• PlanRadar
• Trendovi i inovacije