Srbija je, kao i ostatak sveta, pogođena pandemijom virusa korona, što se naravno odrazilo i na građevinsku industriju. Mnoge kapitalne investicije gradile su strane kompanije a njihovi radnici nisu bili u mogućnosti da se vrate u Srbiju odmah nakon zimskih praznika, zbog proglašenja epidemije u zemljama porekla čak pre nego što je proglašena pandemije na svetskom nivou.
Čak i domaći radnici su u jednom trenutku nakon proglašenja pandemije ostali na kratko bez posla, sve dok nisu uspostavljene stabilne mere i propisi za prevenciju zaraze na gradilištima. Međutim, kako se svet bolje upoznavao sa načinima uticaja i zaštite od virusa korona, tako su se i mere ublažavale, što je dovelo do postepenog vraćanja radnika na gradilišta.
Uticaj pandemije koronavirusa na građevinske dozvole
U Srbiji je pre nekoliko godina implementovan sistem izdavanja elektronske građevinske dozvole koji zakonom garantuje da se svi zahtevi moraju obraditi unutar najviše 28 dana. Porast broja izdatih građevinskih dozvola u periodu 2014 – 2019 godine je porastao tri puta, pa je u 2019. godini broj iznosio 21.824. Tako da Srbija koja je ne tako davne 2014. godine bila 182. na listi od 189 zemalja sveta po lakoći izdavanja građevinske dozvole u 2020. godini dospela u top 10 zemalja, te zauzima deveto.
Na veb stranici Minstarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture stoji izveštaj o primeni e-dozvole za ovu godinu koji kaže sledeće: trenutno je u procesu obrade 11% zahteva dok je obrada završena na 89% zahteva; od ukupnog broja obrađenih zahteva 65% rešeno pozitivno a 35% negativno.
„Srbija trenutno ima 67.000 otvorenih gradilišta i deveta je zemlja u svetu po izdavanju građevinskih dozvola“ – istakla je ministarka Mihajlović pri predaji dužnosti na čelu resora novom ministru Tomislavu Momiroviću.
Prema statistici centralne evidencije objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih dozvola se vidi očigledan uticaj svetske pandemije na broj zahteva za izdavanje dozvola. Od januara do marta broj zahteva rastao je proporcionalno, dok je u aprilu umesto očekivanog rasta pao za 30% u odnosu na prethodni mesec. Ali upoređujući prvi kvartal ove sa prvim kvartalom prošle godine, možemo primetiti da je bilo preko 600 izdatih dozvola više. Naravno, uticaj pandemije je vratio čitav svet nekoliko koraka unazad, ali i pored toga situacija je počela da se popravlja već od maja, te je svaki naredni mesec beležila isključivo rast broja zahteva za građevinskim dozvolama. U mesecu oktobru izdato je 3173 građevinske dozvole što je 30% više u odnosu na godinu pre.
Indikatori kretanja građevinske industrije u Srbiji
Da se ne stvori pogrešna slika, ipak najvažniji indikator kretanja građevinske industrije u Srbiji predstavlja vrednost izvedenih građevinskih radova, te prema tome treba vrednovati trenutno stanje. Potrebno je sačekati određeni vremenski period u kojem će se realizovati projekti za koje su izdate građevinske dozvole, da bi se i u državnoj statistici promenila vrednost izvedenih građevinskih radova koja je u ovom momentu u padu.
Iako, trenutno stanje, prema podacima koji su prikupljeni u III kvartalu 2020. godine, vrednost izvedenih radova na teritoriji Republike Srbije opala je za 18,9% u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj pad iznosi 17,2% u odnosu na III kvartal 2019. godine.
Posmatrano prema regionima u Republici Srbiji, u III kvartalu 2020, vrednost izvedenih radova, u stalnim cenama, povećana je u Beogradskom regionu, 2,8%, dok je vrednost izvedenih radova opala u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, 6,3%, Regionu Vojvodine, 22,1%, i Regionu Južne i Istočne Srbije, 47,1%, u odnosu na isti kvartal 2019. godine.
Treba napomenuti da su indeksi vrednosti beležili porast od druge polovine 2017. godine sve do kraja prvog kvartala 2020. U drugom kvartalu ove godine dolazi do pada aktivnosti zbog zastoja u otpočinjanju planiranih projekata izazvanog globalnom pandemijom.
Kako rešiti problem nedostatka stručnog osoblja u građevinskoj industriji?
Problem koji u ovom trenutku, pored poteškoća sa pandemijom i svime što ona nosi, najviše ističu vlasnici kompanija je nedostatak stručnog kadra. Dobre majstore je teško naći iako se dnevnice za njih znaju kretati od 60-100 evra, jer isti ti majstori odlaze u inostranstvo „trbuhom za kruhom“ gde imaju bolje uslove i mogu zaraditi i do 3 puta veću platu nego u Srbiji. Za iste te zanate, odziv dece u školama je smanjen zbog toga što ih dosta upisuje zanimanja koja su „perspektivnija“, kao što su ekonomija, jezici i IT škole.
Dualno obrazovanje postoji ali i dalje nema preko potreban marketing i veću podršku države. Iz tog razloga nije čudno da dolaze raditi strani radnici. Kada se osvrnemo na mlade inženjere koji su „sveži“ sa univerziteta, te čujemo njihove priče, dolazi se i do dubljeg problema. Inostrane firme pa i same države EU koje su prvi izbor mladih su odavno prepoznale svoje probleme sa starošću i nedostatkom stručnog kadra. Oni vrbuju mlade inženjere sa Balkana, zapošljavaju ih sa platama mnogo većim nego što bi imali u Srbiji, te ih osposobljavaju nekoliko godina unapred da nakon penzionisanja starijeg kadra oni preuzmu projekte na sebe.
Mnogi poslodavci u Srbiji zato moraju da rade sa minimumom visokoobrazovanog stručnog kadra. Ovde poslodavci mogu sebi da pomognu koristeći digitalna rešenja za komunikaciju i dokumentaciju u građevinskim projektima.
Daljinsko upravljanje gradilištem pomoću građevinskog softvera
Trenutno stanje srpskog građevinskog sektora je takvo da firme nažalost ne rade punim kapacitetom, većinom iz razloga što dosta zaposlenih mora da prođe proces izolacije u slučaju pozitivnog nalaza na korona virus ili su bili u kontaktu sa osobom koja je pozitivna. Ovo se najteže odražava ako je zaposleni na poziciji vođe gradilišta, projekta itd. što bi narodski rečeno bilo „teško zamenjiv“.
Način rada koji je procvetao u toku pandemije je vođenje posla preko interneta. Pored svih statističkih analiza koja pokazuje kako se celokupan građevinski sektor na nivou države nosi sa novonastalom situacijom, jedna od činjenica koja iskače je ta da građevinske kompanije čiji su se vlasnici više ili potpuno okrenuli elektronskim servisima koje država nudi za prikupljanje i dostavljanje dokumentacije kao i digitalnim rešenjima organizacije gradilišta, takoreći „bolje“ prošle u periodu pandemije.
S obzirom da državne institucije trenutno imaju posebne režime rada, te u svoje prostorije puštaju samo određen broj ljudi istovremeno, došla je do izražaja digitalizacija na svim nivoima. Odgovorne osobe kompanije su od kuće, samo uz internet vezu i računar/pametni telefon, mogle da završe veći dio posla oko dokumentacije bez odlaska u institucije.
Softver PlanRadar za upravljanje građevinskim projektima
Isto tako, šefovi gradilišta koji koordinišu svoje timove elektronski, uz neki od programa specijalizovanih za to, puno su lakše organizovali radove na gradilištima. Zbog obima posla i kontakta sa mnogo ljudi u toku dana, bilo bi više nego rizično da se na primer jedini inženjer koji vodi nekoliko projekata u kompaniji teško razboli i duži vremenski period odsustvuje s posla.
Da bi takve slučajeve umanjili maksimalno, mnogi vlasnici kompanija koji su upoznati sa prednostima digitalnog rada, su sve radnike kojima to posao dopušta, poslali da rade od kuće. A onima kojima ne dopušta u potpunosti, rad od kuće je smanjio broj obilazaka gradilišta a samim tim i mogućnost zaraze te prenošenja na druge zaposlene. Svakako, ovaj vid poslovanja mnoge tradicionalno vođene kompanije do ove godine nisu poznavale, ali nesumnjivo je da će im uskoro to postati svakodnevnica.
O PLANRADAR-U
PlanRadar je kompanija osnovana 2013. koja pruža inovativna mobilna softverska rešenja za građevinsku i industriju nekretnina. Naša aplikacija je dostupna na svim iOS, Android i Vindous uređajima, a pomogla je već hiljadama klijenata širom sveta da digitalizuju svoje poslovanje. U PlanRadar-u se svake sedmice obrađuje više od 25.000 projekata.
